…spavaću sobu.
Stao je na vratima potpuno zbunjen.
„Čekaj… šta ti to radiš?“
Nasmijala sam se.
„Zar nije očigledno?“
Ali on se nije pomjerio.
„Moram nešto da ti kažem prije nego što uradimo nešto zbog čega bi naše prijateljstvo moglo da se promijeni.“
Odjednom sam se uozbiljila.
„Reci.“
Sjeo je na ivicu kreveta i spustio pogled.
„Sviđaš mi se. I to već dugo.“
Srce mi je počelo lupati.
„Pa u čemu je onda problem?“
„Problem je što ne želim da budem samo još jedna tvoja igrica.“
Te riječi su me presjekle.
Znao je kakva sam ranije bila. Pričala sam mu o svojim vezama, avanturama i svemu što sam radila.
„Ti stvarno misliš da sam te pozvala samo zbog toga?“
„Ne znam. Zato te pitam.“
Sjela sam pored njega.
Prvi put nisam znala šta da kažem.
Istina je bila da sam ga pozvala sa jednom namjerom, ali tek kada je stajao ispred mene shvatila sam koliko mi je zapravo važan.
„Ne želim da te izgubim“, rekla sam.
„Ni ja tebe.“
„Šta onda da radimo?“
Nasmijao se.
„Možda da prvi put u životu ne žuriš.“
Počela sam da se smijem.
„Znači odbijaš me?“
„Ne. Samo želim da me sutra još uvijek želiš.“
Te večeri nismo uradili ništa.
Sjedili smo do tri ujutro i pričali.
Nekoliko dana kasnije pozvao me je na pravi sastanak.
Bilo mi je smiješno jer smo se poznavali godinama, a oboje smo bili nervozni kao tinejdžeri.
Poslije nekoliko sastanaka prvi put smo se poljubili.
I tada sam shvatila da je bio u pravu.
Da smo one večeri odmah prešli granicu, možda bih sve pripisala trenutku i strasti.
Ovako sam počela da ga gledam potpuno drugačije.
Tri mjeseca kasnije postali smo par.
Ali onda je došao problem koji nisam očekivala.
Jedna moja bivša avantura pojavila se ponovo i poslala mi poruku.
Moj dečko ju je slučajno vidio.
„Ko je ovo?“
Objasnila sam mu.
„I dalje ti se javlja?“
„Ponekad.“
„A ti odgovaraš?“
„Do sada jesam.“
Vidjela sam da ga je to pogodilo.
„Ako želiš ozbiljno sa mnom, ne mogu stalno da se pitam jesam li ti samo trenutna zabava.“
Tada sam morala da odlučim šta zapravo želim.
Prekinula sam kontakte sa ljudima iz prošlosti koji su mi se javljali samo zbog takvih stvari.
Ne zato što mi je on naredio, nego zato što sam prvi put željela da sačuvam nešto ozbiljno.
Godinu dana kasnije sjedili smo u istoj dnevnoj sobi gdje je sve počelo.
Pitao me:
„Sjećaš li se one večeri kada si me pokušala odvući u sobu?“
„Nemoj me podsjećati.“
„Znaš šta sam tada pomislio?“
„Šta?“
„Da ako uđem s tobom, možda ću dobiti jednu noć. Ako ne uđem, možda dobijem priliku za nešto mnogo duže.“
Nasmijala sam se.
„I, jesi li dobro izabrao?“
Poljubio me i rekao:
„Pitaj me ponovo za pedeset godina.“