PRIJATELJ ME JE POKUŠAO IZBACITI IZ TRKE ZA POSAO – A NA RAZGOVORU SAM SAZNAO ZAŠTO
Ipak sam otišao na razgovor.
Čim me je ugledao u hodniku firme, prijatelj je problijedio.
„Šta ti radiš ovdje? Rekao sam ti da je mjesto već rezervisano.“
„Došao sam da pokušam. Nemam šta izgubiti.“
Pozvali su prvo njega.
Izašao je poslije dvadesetak minuta nasmijan.
„Rekao sam ti. Gotovo je.“
Zatim su prozvali mene.
U kancelariji su sjedila trojica ljudi.
Direktor je pogledao moj CV, zatim mene i upitao:
„Poznajete li kandidata koji je bio prije vas?“
„Da. Prijatelji smo godinama.“
Direktor je otvorio fasciklu.
„Zanimljivo. On nam je upravo rekao da vas ne zaposlimo.“
Zaledio sam se.
„Šta je rekao?“
„Da ste nepouzdani, da ste dobili otkaz na prethodnom poslu i da imate problema sa novcem.“
Ništa od toga nije bilo tačno.
Tada mi je postalo jasno zašto me nagovarao da ne dolazim.
„Mogu sve to dokazati.“
Direktor se nasmiješio.
„Već smo provjerili.“
A onda je rekao:
„Posao je vaš.“
Nisam mogao vjerovati.
„A moj prijatelj?“
„On nikada nije ni bio ozbiljan kandidat.“
„Kako to mislite?“
Direktor je izvadio preporuku koju sam poslao uz prijavu.
„Vlasnik firme lično je tražio da razgovaramo s vama.“
„Ja vlasnika ne poznajem.“
„On vas poznaje.“
Tada su se vrata otvorila.
Ušao je stariji čovjek.
Čim sam ga ugledao, prepoznao sam ga.
Bio je to čovjek kojem sam prije skoro deset godina pomogao nakon saobraćajne nesreće. Nisam ga vidio od tada.
„Vi ste vlasnik?!“
Klimnuo je.
„Nikada nisam zaboravio šta si tada uradio za mene.“
Pomislio sam da je to kraj priče.
Ali onda je na sto stavio fotografiju.
Na njoj su bili on, moj pokojni otac i otac mog prijatelja.
„Zašto je moj otac ovdje?“
„Zato što se nas trojica poznajemo mnogo duže nego što misliš.“
Okrenuo je fotografiju.
Na poleđini je pisalo:
„Firmu jednog dana ostaviti našim sinovima.“
Pogledao sam ga zbunjeno.
„Kakvim sinovima?“
Direktor je pokazao prema vratima iza kojih je čekao moj prijatelj.
„Zato te je pokušao spriječiti da dođeš. On već zna da ovo nije bio običan razgovor za posao.“
Zatim je izvadio dvije koverte.
Na jednoj je bilo moje ime.
Na drugoj njegovo.
A vlasnik firme je rekao:
„Prije nego što odlučim ko će dobiti mnogo više od ovog radnog mjesta, vrijeme je da saznate šta su vam očevi ostavili prije smrti.“