### Najbolji prvi dejt u životu pretvorio se u veče koje nikada neću zaboraviti…
Prijateljica mi je već mesecima govorila da mora da me upozna sa svojom rođakom. Tvrdila je da smo savršeni jedno za drugo, da imamo sličan smisao za humor i da bi trebalo bar jednom da izađemo na piće. Iskreno, nisam mnogo očekivao. Posle nekoliko neuspešnih upoznavanja, više nisam imao velika očekivanja od sastanaka na slepo. Ipak, pristao sam. Dogovorili smo se da se nađemo u jednom lepom wine baru u centru grada. Kada sam stigao, ona je već sedela za stolom. Čim sam je ugledao, shvatio sam da je mnogo lepša nego na fotografijama koje mi je prijateljica pokazala. Pozdravili smo se, nasmejali i krenuli da razgovaramo. Međutim, čim smo stigli do stola, shvatio sam da mi je mobilni telefon ostao u automobilu. „Izvini, ostavio sam telefon u autu. Ti slobodno sedi i naruči nam bocu vina, vraćam se za minut“, rekao sam. Izašao sam, uzeo telefon i vratio se unutra. A onda je počelo nešto što nisam očekivao. Razgovor je tekao potpuno prirodno. Nije bilo neprijatnih tišina, usiljenih pitanja ni onog osećaja kada oboje pokušavate da pronađete temu za razgovor. Smejali smo se, pričali o putovanjima, porodici, poslu i sitnicama koje nas čine srećnim. Cura je bila duhovita, pametna, spontana i neverovatno prijatna. Što smo duže razgovarali, sve sam više shvatao koliko toga imamo zajedničkog. U jednom trenutku sam pogledao na sat i iznenadio se. Prošlo je skoro tri sata, a meni se činilo kao da smo tek seli. „Ne mogu da verujem da je već ovoliko kasno“, rekao sam. Ona se nasmejala i odgovorila: „Znači, ipak nisam bila toliko dosadna koliko si očekivao?“ Ponovo smo se nasmejali. Kada smo završili večeru, pozvao sam konobara i zatražio račun. Bio sam siguran da je ovo jedan od najboljih prvih sastanaka koje sam ikada imao. Međutim, usledilo je iznenađenje. Konobar je prišao stolu, pogledao nas i rekao: „Izvinite, ali račun je već plaćen.“ Zbunjeno sam pogledao u njega, a zatim u nju. „Kako misliš plaćen? Kada?“ Ona se samo nasmejala i rekla: „Dok si bio do automobila, pozvala sam konobara i zamolila ga da mi donese račun.“ Nisam mogao da verujem. „Ali trebalo je ja da platim. Ja sam te pozvao.“ Tada me je pogledala i rekla nešto što mi je ostalo u sećanju: „Znam, ali nisam došla ovde da gledam kako ćeš me impresionirati novcem. Došla sam da vidim da li ćemo imati o čemu da razgovaramo. A mislim da smo se večeras sasvim dobro pokazali.“ Ostao sam bez reči. Ponudio sam da sledeći put ja platim, a ona je kroz osmeh odgovorila: „Dogovoreno. Ali pod jednim uslovom – sledeći put ti biraš mesto.“ Izašli smo zajedno iz restorana i još dugo razgovarali ispred lokala. Pre nego što smo se rastali, razmenili smo brojeve telefona. Kada sam stigao kući, prijateljica me je odmah pozvala. „I? Kako je prošlo? Jesam li bila u pravu?“ Samo sam joj odgovorio: „Ako si ovako dobro birala za mene, duguješ mi još jedno ovakvo upoznavanje. Ali prvo mi reci kako si uspela da pronađeš nekoga ko mi toliko odgovara.“ Ona se nasmejala i rekla: „Samo sam čekala da se vas dvoje konačno upoznate.“ Sledećeg jutra probudio sam se uz poruku: „Dobro jutro. Nadam se da si stigao kući bez problema. I da znaš – sledeći put neću platiti račun. Red je da mi ispuniš obećanje.“ Nasmejao sam se i odmah joj odgovorio. Danas, kada se setim tog večernjeg izlaska, shvatim da je sve počelo jednim zaboravljenim telefonom u automobilu, a završilo se poznanstvom koje nisam želeo da se završi. Ponekad najbolji susreti počnu sasvim slučajno, onda kada od njih najmanje očekujemo.