…moja rođena sestra.
U tom trenutku mi je kroz glavu prošlo hiljadu misli.
Ona studira medicinu, ali nisam imala pojma da baš tog dana ima praktičnu nastavu na ginekologiji.
Čim me je ugledala, zastala je na vratima.
„Čekaj… ti si danas pacijent?“
Doktorka nas je pogledala potpuno zbunjeno.
Ja sam bila crvena kao paradajz.
„Ovo je moja sestra“, jedva sam izgovorila.
Sestra je odmah podigla ruke.
„Ja izlazim. Nema šanse da ostanem.“
Doktorka se nasmijala i rekla da nema nikakvog problema, te pozvala drugog studenta koji je čekao u hodniku.
Pregled je obavljen profesionalno i sve je prošlo normalno, ali meni je cijela situacija bila toliko neprijatna da sam jedva čekala da izađem.
Sestra me je čekala ispred ordinacije.
Čim me je ugledala, obje smo počele da se smijemo.
„Od svih pacijentkinja danas, baš ti!“
„Od svih studenata, baš ti!“
Kasnije smo otišle na kafu i prepričavale koliko je nevjerovatna slučajnost bila.
Tada mi je objasnila i nešto što ranije nisam znala — pacijent uvijek može odbiti prisustvo studenata ako mu je neprijatno.
„Niko se neće naljutiti“, rekla mi je. „To je tvoje pravo.“
Ta rečenica mi je ostala u glavi.
Jer sam pristala samo zato što mi je bilo neugodno da kažem „ne“.
Na kraju mi sam pregled nije bio najneprijatniji dio dana. Najviše me je iznenadilo što sam tek tada shvatila da imam puno pravo da postavim granicu kada se radi o mom tijelu i privatnosti.