Tek tada sam shvatila šta se dogodilo.
Na zadnjem dijelu moje svijetle haljine bila je velika tamna mrlja. Nisam je primijetila prije odlaska u WC, a očigledno su je njegovi roditelji vidjeli čim sam ustala od stola.
„Zašto mi nisi odmah rekao?“ pitala sam ga postiđeno.
„Nisam ni ja vidio dok nisi ustala. Mama mi je šapnula.“
Najradije bih propala u zemlju. Cijelo vrijeme sam mislila da sam ostavila odličan prvi utisak, a onda sam pred njegovim roditeljima prošetala kroz dnevnu sobu potpuno nesvjesna šta se vidi na haljini.
„Nikad više neću moći da ih pogledam u oči.“
Dečko se počeo smijati.
„Nije njima smetala mrlja.“
„Nego šta?“
„Mislili su da si se povrijedila ili da ti nije dobro, ali im je bilo neprijatno da pitaju.“
Nekoliko dana kasnije njegova majka me je nazvala.
Očekivala sam neprijatan razgovor, ali rekla je:
„Nadam se da se nisi postidjela zbog onoga što se dogodilo. Svakoj ženi se može desiti.“
Odahnula sam.
Pozvala me ponovo na ručak.
Ovoga puta sve je bilo mnogo opuštenije i čak smo se smijali cijeloj situaciji.
Mislila sam da je neprijatnost konačno iza mene.
Ali pred kraj ručka njegova majka me je zamolila da pođem s njom u drugu sobu.
Zatvorila je vrata i iz ladice izvadila malu kovertu.
„Postoji razlog zbog kojeg sam se onog dana toliko uznemirila kada sam vidjela tvoju haljinu.“
Pogledala sam je zbunjeno.
„Kakav razlog?“
Iz koverte je izvukla staru fotografiju.
Na njoj je bila mlada žena koja je nevjerovatno ličila na mene.
„Ko je ovo?“
Njegova majka je dugo ćutala.
„Moja sestra.“
Okrenula je fotografiju i pokazala mi ime napisano na poleđini.
Kada sam ga pročitala, zaledila sam se.
To isto ime sam mnogo puta čula u svojoj porodici.
Tada sam shvatila da neugodan prvi ručak možda nije bio jedino iznenađenje koje me čekalo u toj kući.