Bila sam s dečkom tek nekoliko dana i sve je djelovalo savršeno. Te večeri ostala sam kod njega. U jednom trenutku, dok smo bili intimni, sasvim mirno mi je rekao da zažmurim.
Pomislila sam da želi da me iznenadi, pa sam ga poslušala. Prošlo je nekoliko sekundi, zatim skoro cijeli minut. Nisam čula ni njegov glas ni korake.
Otvorila sam oči, ali njega nije bilo pored mene.
„Marko?“ pozvala sam ga.
Niko nije odgovorio. Ustala sam, obukla se i krenula prema hodniku. Vrata njegovog stana bila su otvorena, a na stolu sam ugledala njegov telefon i ključeve. Ništa mi nije bilo jasno.
Tada sam začula tiho kucanje iz susjedne sobe. Prišla sam vratima i otvorila ih.
Unutra je stajao moj dečko, držeći veliku kutiju u rukama. Počeo je da se smije kada je vidio koliko sam se prepala.
„Htio sam samo da te iznenadim za rođendan, ali nisam očekivao da ćeš tako brzo otvoriti oči.“
U kutiji je bila torta, nekoliko fotografija s naših prvih izlazaka i mala narukvica.
Prvo sam ga ljutito pogledala, a onda sam prasnula u smijeh.
„Sljedeći put samo reci da izađem iz sobe“, rekla sam.
Te večeri sam shvatila dvije stvari: da stvarno zna napraviti iznenađenje — i da ga više nikada neću poslušati kada mi kaže da zažmurim.