VRATILA SAM SE RANIJE IZ ŠKOLE I ČULA ČUDNE ZVUKOVE IZ SPAVAĆE SOBE – KADA SAM OTVORILA VRATA, OSTALA SAM UKOPANA
Polako sam provirila kroz vrata.
Mama je sjedila na krevetu i plakala.
Pored nje nije bio moj otac.
Bio je neki nepoznati muškarac.
Odmah sam pomislila najgore.
„MAMA?!“
Oboje su se okrenuli prema meni.
Muškarac je ustao, a mama je brzo obrisala suze.
„Dušo, nije ono što misliš.“
„A šta treba da mislim? Ko je ovaj čovjek?“
Mama je ćutala.
Muškarac me je samo gledao kao da me poznaje.
„Zašto me tako gledaš?“ pitala sam.
Tada je rekao:
„Ista si ona.“
„Ista kao ko?“
Mama je počela još jače da plače.
„Molim te, idi. Ja ću joj objasniti.“
Čovjek je otišao.
Čim su se vrata zatvorila, pitala sam:
„Varaš tatu?“
„Nikada.“
„Onda ko je on?“
Mama je iz ormara izvadila staru kutiju sa fotografijama.
Na jednoj je bila mnogo mlađa, a pored nje isti čovjek.
„Bili ste zajedno?“
„Jesmo. Prije nego što sam upoznala tvog oca.“
„Zašto je onda danas bio u vašoj spavaćoj sobi?“
Mama mi je pružila kovertu.
Unutra je bio DNK nalaz.
„Šta je ovo?“
Nije mogla da izgovori ni riječ.
Pročitala sam ime na vrhu dokumenta.
Bilo je moje.
„Mama… zašto je on radio DNK test sa mnom?“
Tada je podigla pogled i rekla:
„Zato što je prije nekoliko nedjelja došao i rekao da postoji mogućnost da je on tvoj biološki otac.“
Zaledila sam se.
Ali onda je dodala:
„Rezultat je stigao jutros. I ono što piše unutra šokiraće čak i tvog tatu.“