„Moj muž je već 17 godina, svakog 3. marta, kupovao buket od 20 crvenih ruža i odlazio iz kuće bez objašnjenja. Meni nikada nije poklonio crvene ruže. Govorio je da ih ne voli. Ali ove godine, dok je bio u kupatilu, cvjećara ga je pozvala. Javila sam se, a žena je rekla: ‘Gospodine Marko, buket za Marinu je spreman. Kao i uvijek, na kartici piše: Oprosti što sam izabrao nju.’“
Spustila sam telefon.
Marina.
Nisam poznavala nijednu Marinu.
Ali mnogo više me zaboljela posljednja rečenica.
„Oprosti što sam izabrao nju.“
Ja sam očigledno bila ta „ona“.
Nisam ništa rekla Marku.
Sljedećeg jutra obukao je kaput, uzeo ruže i otišao.
Krenula sam za njim.
Vozio je gotovo sat vremena.
Zaustavio se ispred stare kuće na kraju malog mjesta.
Pozvonio je.
Vrata je otvorila žena naših godina.
Kada je vidjela ruže, počela je plakati.
A onda je zagrlila mog muža.
Više nisam mogla čekati.
Prišla sam.
„Marko!“
Okrenuo se i potpuno problijedio.
„Ana?!“
Žena me je pogledala kao da je vidjela duha.
„Ti si Ana?“
„Jesam. A vi ste Marina?“
Klimnula je.
„Sedamnaest godina mom mužu šaljete poruke da vam se izvinjava što je izabrao mene?“
Marina je pogledala Marka.
„Nisi joj rekao?“
„Rekao ŠTA?!“
Marko je sjeo na stepenice.
Marina me je uvela unutra.
Na zidu je visjela velika fotografija.
Na njoj su bili Marko, Marina i još jedan muškarac.
Prepoznala sam ga odmah.
Nikola.
Moja prva ljubav.
Čovjek koji je nestao nekoliko mjeseci prije nego što sam upoznala Marka.
„Zašto je Nikola na vašoj fotografiji?“
Marina je odgovorila:
„Bio je moj brat.“
Pogledala sam Marka.
„Ti si poznavao Nikolu?“
Spustio je glavu.
„Bio mi je najbolji prijatelj.“
Osjetila sam kako mi se sve ruši.
Marko mi je 17 godina tvrdio da Nikolu nikada nije upoznao.
„Zašto si me lagao?“
„Obećao sam mu.“
„Šta si obećao?“
Marina je iz ormara izvadila staru kutiju.
U njoj su bila pisma.
Desetine njih.
Sva naslovljena na mene.
„Ovo je Nikola pisao tebi.“
„Zašto ih nikada nisam dobila?“
Marko je rekao:
„Jer je tražio da ti ih ne dam.“
Otvorila sam prvo.
„Ana, nisam otišao zato što sam prestao da te volim.“
Ruke su mi počele drhtati.
Nikola je napisao da je prije našeg planiranog vjenčanja saznao nešto zbog čega je morao otići.
„Šta je saznao?“
Marina je otvorila drugu kutiju.
Izvadila je fotografiju bebe.
„Ko je ovo?“
„Moja kćerka.“
„Kakve ona veze ima s Nikolom?“
Marina je zaćutala.
Marko je odgovorio:
„Nikola je vjerovao da je njen otac.“
Pogledala sam Marinu.
„Imali ste dijete sa svojim bratom?“
„Ne!“
Tek tada sam shvatila da sam pogrešno povezala stvari.
Nikola je bio Marinin brat.
Ali beba nije bila njena biološka kćerka.
„Ko je onda majka?“
Marko je ustao.
„Ana, nemoj.“
„Dosta mi je vaših tajni!“
Marina mi je pružila rodni list.
Ime majke bilo je prekriveno.
Skinula sam traku.
Na papiru je pisalo:
Ana Petrović.
Moje djevojačko prezime.
Počela sam se smijati.
„Ovo nije moguće.“
„Jeste“, rekla je Marina.
„Nikada nisam rodila dijete.“
Marko je počeo plakati.
„Jesi.“
Prije 18 godina doživjela sam tešku saobraćajnu nesreću.
Izgubila sam sjećanje na gotovo godinu dana prije nje.
Porodica mi je govorila da sam tada živjela potpuno običnim životom.
Sada sam saznala da sam bila trudna.
„Gdje je dijete?“
Marina je pokazala prema fotografiji.
„Zove se Sara.“
„Vi ste je odgojili?“
„Da.“
„Zašto?“
„Tvoja majka me je zamolila.“
Ponovo moja majka.
Žena koja je očigledno odlučila da mi izbriše pola života.
„A Nikola?“
„Vjerovao je da je Sara njegova.“
„Zašto je onda otišao?“
Marko je odgovorio:
„Da te zaštiti.“
„Od čega?“
Niko nije odgovorio.
Tada je Marina izvadila novinski članak.
Saobraćajna nesreća.
Datum – isti kao datum moje nesreće.
„Šta ovo znači?“
„Nisi bila sama u automobilu“, rekla je.
„Ko je bio sa mnom?“
Marko je problijedio.
Nikola.
Prema policijskom izvještaju, Nikola je vozio.
Ja sam teško povrijeđena.
On je nestao prije dolaska policije.
„Zato je pobjegao?“
Marina je odmahnula glavom.
„Nije on vozio.“
„Ko jeste?“
Pogledala je Marka.
Srce mi je stalo.
„Ti?“
Marko nije odgovorio.
To mi je bilo dovoljno.
„TI SI VOZIO?!“
„Da.“
Morala sam sjesti.
Marko je te večeri vozio.
Posvađali smo se.
Automobil je sletio s puta.
Nikola je, da bi zaštitio najboljeg prijatelja, rekao svima da je on bio za volanom.
A onda je nestao.
„Zašto bi to uradio?“
Marko je rekao:
„Zbog Sare.“
„Kakve veze dijete ima sa nesrećom?“
Marina je izvukla DNK nalaz.
„Nikola je vjerovao da je otac.“
Pogledala sam rezultat.
Nikola nije bio Sarin biološki otac.
„Onda ko jeste?“
Marko je zatvorio oči.
Nisam morala ni čitati drugi papir.
„Ti?“
Klimnuo je.
Sve mi se zavrtjelo.
Marko i ja smo bili zajedno prije nesreće.
Imali smo dijete.
Poslije nesreće sam ga potpuno zaboravila.
A kada me je dvije godine kasnije ponovo pronašao, predstavio se kao stranac.
„Znači ti si znao ko sam od prvog dana našeg ‘upoznavanja’?“
„Da.“
„I znao si da imamo kćerku?“
„Mislio sam da je umrla.“
Marina je rekla:
„Tako je tvoja majka rekla svima.“
Tada su se otvorila vrata.
Ušla je mlada žena.
Imala je moje oči.
I Markov osmijeh.
„Sara“, prošaputala sam.
Pogledala me.
„Mama?“
Počela sam plakati.
Ali prije nego što smo se zagrlile, pružila mi je kovertu.
„Baka mi je rekla da ti ovo dam kada saznaš.“
Prepoznala sam rukopis svoje pokojne majke.
Otvorila sam pismo.
„Ana, ako ovo čitaš, saznala si da je Sara tvoja kćerka. Ali nisam je sakrila od tebe zbog nesreće.“
Pogledala sam Marka.
Nastavila sam čitati.
„Sakrila sam je jer si mi noć prije nesreće rekla da želiš pobjeći sa Sarom i nikada više ne vidjeti Marka.“
Ruke su mi počele drhtati.
„Zašto bih htjela pobjeći od tebe?“
Marko nije odgovorio.
Sara je iz koverte izvukla još jednu fotografiju.
Na njoj sam bila ja.
Držala sam bebu.
Pored mene je stajao Nikola.
Na poleđini je mojim rukopisom pisalo:
„Nikola zna istinu. Ako mi se nešto dogodi, neka on odvede Saru.“
Podigla sam pogled.
„Gdje je Nikola sada?“
Marina je pokazala prema prozoru.
Ispred kuće se upravo zaustavio automobil.
Iz njega je izašao muškarac sijede kose.
Prepoznala sam ga odmah.
Nikola.
Prišao je vratima.
Pogledao Marka i rekao:
„Sedamnaest godina si joj govorio da sam pobjegao. Vrijeme je da joj kažeš od koga smo te noći zapravo pokušavali pobjeći.“