„Imao sam nekoliko devojaka – ali ova sadašnja ima fetiš koji me potpuno zbunjuje.“
Nikada nisam bio neki veliki zavodnik. Imao sam nekoliko devojaka kroz život i svaka je bila posebna na svoj način. Svaka veza mi je ostavila ponešto, ali nijedna me nije toliko zatekla kao ova sadašnja.
Upoznali smo se slučajno, na slavlju kod zajedničkog prijatelja. Iskreno, nije bila tip devojke za koju bih odmah pomislio da će me „pomesti“. Delovala je tiho, povučeno, sa pomalo sanjivim pogledom. Ali hemija se dogodila gotovo odmah. Uskoro smo počeli da se viđamo, a potom i ušli u vezu.
Sve je bilo savršeno dok nismo stigli do onog trenutka kada počneš da otkrivaš šta druga osoba voli kada ostanete sami. Jedne večeri sedeli smo kod mene, razgovarali i šalili se, kada mi je odjednom rekla:
„Moram nešto da ti priznam, ali obećaj da mi se nećeš smejati.“
Pomislio sam da će mi ispričati neku veliku tajnu. Klimnuo sam glavom i rekao da slobodno kaže.
Nekoliko sekundi je ćutala, a onda mi je objasnila da ima jednu neobičnu naviku: obožava da pred spavanje obuje moje velike, stare vunene čarape i da ih nosi po stanu.
Prvo sam mislio da se šali.
„Čekaj, to je taj veliki fetiš kojeg si se toliko stidela?“ pitao sam.
Pocrvenela je i klimnula glavom.
Tada sam prasnuo u smeh, ali ne zato što sam želeo da je ismijavam. Jednostavno mi je laknulo. Mislio sam da ću čuti nešto zbog čega ću ostati bez teksta.
Od tog dana moje čarape misteriozno nestaju iz fioke. Kad god ih tražim, ona se samo nasmeje i kaže:
„Ako želiš da ih dobiješ nazad, kupi sebi nove.“
I tako sam shvatio da njen „čudni fetiš“ zapravo nije ništa strašno. Jedini problem je što sada imam više cipela nego čarapa.