Svako jutro ustanem u 6 da mužu pripremim ručak da ponese na posao. To radim godinama. Nekad mu spremim nešto jednostavno, nekad ustanem još ranije da napravim njegovo omiljeno jelo. Nikada mi nije bilo teško jer sam znala da će tokom pauze pojesti nešto domaće.
Jednog dana vratio se s posla i prvi put donio čitavu posudu hrane nazad.
„Zašto nisi ništa pojeo? Nije ti se svidjelo?“ pitala sam.
On je potpuno mirno odgovorio:
„Ma nije to. Mlada koleginica je donijela nešto svoje i ponudila me. Sjeli smo zajedno i ručali. Nisam htio da ispadnem nepristojan.“
Nisam ništa rekla, ali iz nekog razloga krv mi je uzavrela. Nije mi smetalo što je probao tuđu hranu, već način na koji je pričao o tome. Kao da je sasvim normalno da ja ustajem u šest i spremam mu ručak koji će vratiti netaknut jer nije želio da odbije koleginicu.
Sljedećeg jutra sišao je na doručak, pogledao prema kuhinji i pitao:
„A gdje mi je ručak?“
Otpila sam gutljaj kafe i mirno mu rekla:
„Nisam ti spremila. Bilo bi nepristojno prema koleginici da ne pojedeš ono što ti ona donese.“
Pogledao me nekoliko sekundi, a onda se nasmijao.
„Jesi li ti ljubomorna?“
„Nisam“, odgovorila sam. „Samo više neću ustajati u šest da spremam hranu koja se vraća kući.“
Otišao je na posao pomalo ljut.
Isto se ponovilo i sljedećeg jutra. Trećeg dana više nije ni pitao za ručak.
Prošlo je nekoliko dana, a onda je jedne večeri došao kući ranije. Spustio je kesu s namirnicama na sto i rekao:
„Hajde da sutra zajedno spremimo ručak.“
Pogledala sam ga iznenađeno.
Tada mi je priznao da koleginica uopšte nije svakodnevno donosila hranu za njega. Tog prvog dana samo ga je ponudila, a on nije ni razmišljao kako će meni zvučati kada kaže da je zbog toga vratio moj ručak.
„Tek kad si prestala da ga spremaš shvatio sam koliko sam uzimao zdravo za gotovo to što svako jutro ustaješ zbog mene“, rekao je.
Nisam pravila veliku svađu niti mu držala predavanje.
Samo sam mu pružila dasku za rezanje i rekla:
„Dobro. Onda ti sjeckaš luk.“
Od tog dana više nisam sama ustajala u šest. Kad je želio domaći ručak za posao, spremali smo ga zajedno prethodne večeri.
I moram priznati — tako mi je bio mnogo ukusniji.