Iz neprijatne tišine odjednom se začuo glas mog tate:
„Dobro, momče, vidim da si se baš udomaćio.“
Dečko me je istog trenutka spustio, navukao majicu i stajao nasred hodnika crven kao paprika. Mama je pokrivala lice rukama da sakrije smijeh, a ja sam poželjela da propadnem kroz pod.
„Tata, nije on znao da ste ovdje“, pokušala sam objasniti.
„To sam shvatio“, odgovorio je mrtav ozbiljan. „Da je znao, vjerovatno bi zadržao pantalone.“
Nastala je nova tišina.
Dečko je konačno pružio ruku.
„Dobro veče, gospodine. Marko.“
Tata ga je nekoliko sekundi gledao, a onda ustao.
Mislila sam da će ga izbaciti iz stana.
Umjesto toga, prišao mu je i rekao:
„Marko? Marko Petrović?“
Dečko se zbunio.
„Da. Otkud znate moje prezime?“
Tata je problijedio.
„Kako ti se zove otac?“
„Dragan.“
Čaša koju je tata držao skoro mu je ispala iz ruke.
„Dragan Petrović iz Novog Sada?“
„Da. Poznajete ga?“
Tata nije odgovorio.
Samo je sjeo.
Mama ga je pogledala.
„Šta ti je?“
„Ništa.“
Ali vidjela sam da nešto ozbiljno nije u redu.
Dečko se brzo obukao i, nakon najneugodnijeg upoznavanja u istoriji, otišao kući.
Čim su se vrata zatvorila, tata me pitao:
„Koliko ste vas dvoje zajedno?“
„Skoro godinu dana.“
„I nikada mi nisi rekla njegovo prezime?“
„Nisi pitao.“
Počeo je nervozno hodati po dnevnoj sobi.
„Ne možeš više biti s njim.“
„Molim?!“
„Samo me poslušaj.“
„Neću dok mi ne kažeš razlog.“
Mama je tada ustala.
„I mene zanima šta se događa.“
Tata je dugo ćutao.
„Njegov otac i ja smo odrasli zajedno.“
„Pa šta?“
„Nismo bili samo prijatelji.“
Iz novčanika je izvadio staru fotografiju. Na njoj su bila dva mladića.
Jedan je bio moj tata.
Drugi je nevjerovatno ličio na Marka.
„To je njegov otac?“
„Jeste.“
„I zbog toga ne smijem biti sa Markom?“
Tata je zatvorio oči.
„Postoji nešto što nikada nisam rekao ni tvojoj majci.“
Mama je problijedjela.
„Šta?“
„Dragan i ja smo kao djeca saznali da imamo istog biološkog oca.“
Osjetila sam kako mi srce udara.
„Hoćeš reći da ste polubraća?“
„Tako smo vjerovali.“
„Onda je Marko moj rođak?!“
Tata je odmahnuo glavom.
„Ne znam.“
„Kako ne znaš?“
„Zato što je prije nekoliko godina urađen DNK test i pokazao da Dragan i ja uopšte nismo braća.“
Više ništa nisam razumjela.
„Pa čega se onda bojiš?“
Tata je pogledao mamu.
„Zato što je test pokazao nešto drugo.“
„Šta?“
„Dragan jeste bliski rođak nekome iz naše porodice.“
„Kome?“
Tata je dugo ćutao.
„Tvojoj majci.“
Mama je skočila.
„Meni?!“
„Nisam ti rekao jer nisam imao dokaz.“
Sutradan smo svi otišli kod Marka i njegovih roditelja.
Čim je njegov otac ugledao moju majku, potpuno je problijedio.
„Ana?“
Mama je zanijemila.
„Odakle ti znaš moje ime?“
Dragan je otišao u sobu i vratio se sa starom kovertom.
Iz nje je izvadio fotografiju žene koja je nevjerovatno ličila na moju majku.
„Ovo je moja biološka majka.“
Mama je uzela fotografiju i počela plakati.
„Ovo je moja tetka.“
Svi smo zanijemili.
„Tetka koja je nestala kada sam bila dijete“, nastavila je. „Porodica je govorila da je otišla u inostranstvo i nikada se nije vratila.“
Marko i ja smo se samo gledali.
„Znači jesmo li mi rođaci ili nismo?“ pitao je.
Odlučili smo da uradimo DNK test prije nego što donesemo bilo kakve zaključke.
Sedam dana kasnije stigli su rezultati.
Marko i ja nismo bili u bliskom krvnom srodstvu.
Odahnuli smo.
Ali uz rezultate je stigla preporuka da se testiraju naši roditelji zbog neočekivanog podudaranja.
Tada je nastao pravi šok.
DNK je pokazao da Markov otac i moja majka nisu rođaci onako kako smo mislili.
Njihovo podudaranje bilo je mnogo bliže.
Pogledala sam mamu.
„Šta ovo znači?“
Ona je drhtavim rukama pročitala nalaz.
Dragan je sjeo i prekrio lice.
Laboratorija je zaključila da postoji velika vjerovatnoća da su njih dvoje brat i sestra.
Mama je jedva izgovorila:
„Ali ja nemam brata.“
Dragan je otvorio posljednju kovertu koju mu je njegova pokojna majka ostavila.
Unutra je bilo pismo.
Pročitao je prvu rečenicu i potpuno zanijemio.
Dao ga je mojoj majci.
Na vrhu je pisalo:
„Ako ikada upoznaš Anu, reci joj da joj nisam bila tetka. Bila sam njena biološka majka, a ti si dijete koje sam rodila dvije godine poslije nje i koje sam takođe morala ostaviti.“