Ponekad mi ga je bilo toliko žao da sam čak razmišljao da prestanem. Ali svaki put kada bih vidio svoj račun za struju, brzo bih se predomislio.
Godinama je sve funkcionisalo bez problema.
A onda mi je jednog jutra komšija pokucao na vrata.
„Možeš li doći na minut? Treba mi pomoć oko nečega.“
Otišao sam kod njega.
Pored brojila je stajao električar.
U tom trenutku mi se želudac okrenuo.
„Već mjesecima pokušavam otkriti zašto trošim ovoliko struje“, rekao je komšija. „Majstor kaže da nešto nije u redu.“
Pravio sam se iznenađen.
Električar je nekoliko minuta pregledao instalaciju, a onda zastao.
„Ovdje postoji dodatni vod.“
Komšija me pogledao.
„Kakav dodatni vod?“
Majstor je pokazao kabl koji je odlazio prema mom dijelu kuće.
Nisam znao šta da kažem.
Mislio sam da je gotovo.
Ali onda se električar nasmijao.
„Ovo nije skoro spojeno. Ovaj kabl je ovdje najmanje desetak godina.“
Komšija se odjednom uozbiljio.
„Deset godina? Ali on ovdje živi tek sedam.“
Pogledali smo se.
Pratili smo kabl sve do stare razvodne kutije između naših kuća.
Kada ju je električar otvorio, pronašao je još nekoliko starih spojeva.
Komšija je problijedio.
„Ko je ovo napravio?“
Tada sam prvi put shvatio da priključak preko kojeg sam godinama uzimao njegovu struju nisam napravio ja.
On je postojao mnogo prije nego što sam se doselio.
A kada smo pozvali prethodnog vlasnika moje kuće, rekao nam je nešto zbog čega smo obojica zanijemili:
„Niste vi krali struju jedan od drugog. Taj vod je napravljen zbog nečega sasvim drugog…“