### Spavala sam sa 17 muškaraca prije nego što sam se udala, a moj muž je četiri godine vjerovao da sam bila nevina
Imam 34 godine i u braku sam četiri godine. Volim svog muža, imamo zajednički dom i dugo sam vjerovala da naš odnos počiva na ljubavi i povjerenju. Međutim, postoji jedna stvar iz moje prošlosti koju sam mu prećutala jer sam se plašila da će me zbog nje gledati drugačije. Prije nego što sam upoznala muža, imala sam nekoliko veza i poznanstava. Počela sam da izlazim sa muškarcima još sa sedamnaest godina. Nisam uvijek tražila ozbiljnu vezu. Nekada sam bila zaljubljena, nekada sam samo željela društvo, a nekada sam pravila greške kao i mnogi mladi ljudi. Do trenutka kada sam upoznala sadašnjeg muža, bila sam sa ukupno sedamnaest muškaraca. Nisam smatrala da je to nešto čega treba da se stidim. To je bio moj život prije njega i nisam nikome dugovala objašnjenje za svaku svoju odluku. Ipak, moj muž je od samog početka bio veoma tradicionalan. Često je govorio da želi ženu koja nema mnogo iskustva i koja prošlost ostavlja iza sebe. Jednom prilikom, dok smo razgovarali o bivšim vezama, direktno me je pitao koliko sam muškaraca imala prije njega. Uplašila sam se njegove reakcije i nisam mu rekla istinu. Odgovorila sam da sam imala samo nekoliko ozbiljnih veza i da nikada nisam bila osoba koja često mijenja partnere. Vidjela sam da mu se taj odgovor dopao. Vremenom je počeo da govori kako je srećan što je pronašao ženu koja dijeli njegove vrijednosti. Čak se pred prijateljima znao pohvaliti: „Ja sam barem oženio poštenu ženu koja nije prošla kroz pola grada.“ Svaki put kada bi to rekao, osjećala sam nelagodu. Znala sam da ne govori istinu, ali nisam imala hrabrosti da ga ispravim pred drugima. Prošle su četiri godine. Mislila sam da će prošlost vremenom prestati da bude važna i da nikada neće saznati detalje o mom životu prije njega. A onda se dogodilo nešto što nisam mogla predvidjeti. Prošle subote moj muž se vratio kući vidno uznemiren. Čim je ušao, zalupio je vratima, bacio telefon na sto i počeo da me ispituje. „Koliko dugo planiraš da me praviš budalom?“ Nisam razumjela o čemu govori. Pitala sam ga šta se dogodilo, a on je počeo da viče: „Četiri godine mi lažeš! Juče sam upoznao Marka i Luku, a onda sam čuo još neke stvari od Saše. Sva trojica su bila sa tobom!“ U tom trenutku osjetila sam kako mi se stomak steže. Znala sam da govori o ljudima koje sam poznavala prije našeg braka. Pokušala sam da ostanem mirna. „To je bilo prije nego što sam te upoznala. Ne razumijem zašto sada praviš problem.“ Ali on nije želio da me sasluša. Počeo je da nabraja imena, a zatim me pitao koliko ih je još bilo. „Koliko ih je još bilo? Govori!“ Dugo sam ćutala. Znala sam da više nema smisla skrivati istinu. Na kraju sam mu rekla: „Bilo ih je sedamnaest.“ Muž je nekoliko sekundi samo gledao u mene. Zatim je ustao, prišao komodi i uzeo našu vjenčanu fotografiju. „Znači, četiri godine sam živio u laži?“ „Nisam ti lagala zato što sam željela da te povrijedim. Plašila sam se da ćeš me odbaciti zbog nečega što se dogodilo prije tebe.“ „A šta si mislila da će se dogoditi kada saznam?“ Nisam znala šta da odgovorim. Spustio je fotografiju na sto i rekao da mu je najteže to što sam mu dozvolila da pred drugima govori kako sam bila gotovo nevina, iako sam znala da to nije istina. Pokušala sam da mu objasnim da moj broj bivših partnera ne govori kakva sam supruga danas. Nisam ga prevarila, nisam imala tajne veze tokom našeg braka i nikada nisam dovela u pitanje našu vjernost. „Moja prošlost je završena onda kada sam odlučila da budem sa tobom“, rekla sam. On je odgovorio da nije problem samo prošlost, već činjenica da sam mu četiri godine govorila nešto što nije bilo tačno. Te večeri nismo mnogo razgovarali. On je spavao u drugoj sobi, a ja sam ostala budna do jutra razmišljajući o svemu što se dogodilo. Sljedećih nekoliko dana između nas je vladala tišina. Ponekad bi me pogledao kao da želi nešto da pita, ali bi odustao. Ja sam se trudila da mu objasnim da sam pogriješila što nisam bila iskrena, ali nisam željela da prihvatim da zbog svoje prošlosti zaslužujem ponižavanje. Nekoliko dana kasnije konačno smo sjeli i razgovarali bez vikanja. Rekla sam mu da razumijem zašto ga boli moja laž, ali da ne mogu promijeniti ono što se dogodilo prije našeg poznanstva. „Mogla sam ti reći istinu prije četiri godine. Nisam. To je moja greška. Ali ne želim da ostatak života provedem dokazujući da vrijedim zbog broja ljudi sa kojima sam bila.“ Dugo je ćutao. Zatim mi je rekao nešto što nisam očekivala: „Znaš šta me najviše boli? Ja sam se pred svima hvalio da znam kakva si bila, a zapravo nisam znao ni pola tvoje priče.“ Tada sam shvatila da se iza njegove ljutnje krije i povrijeđeni ponos. Nisam znala da li će naš brak uspjeti da prebrodi ovu krizu. Znala sam samo da se povjerenje ne može vratiti preko noći i da oboje moramo odlučiti šta nam je važnije: ono što se dogodilo prije četiri godine ili život koji smo zajedno izgradili. Danas i dalje razgovaramo o svemu. Ja sam priznala da sam pogriješila što nisam bila iskrena, a od njega očekujem da prihvati da moja prošlost nije razlog da me ponižava. Jer brak ne može opstati ako jedno drugome stalno sudimo zbog onoga što je bilo prije nego što smo se upoznali. Ipak, jedno pitanje me i dalje muči: da li sam pogriješila što sam prećutala istinu ili je moj muž pogriješio što je četiri godine vrijednost naše ljubavi mjerio mojom prošlošću?