ODBILA SAM DA POTROŠIM NASLJEDSTVO STARIJEG SINA – KADA SAM SE VRATILA KUĆI, DOČEKALO ME JE NEŠTO ŠTO NISAM OČEKIVALA
Kada sam otvorila vrata, u dnevnoj sobi su sjedili moj muž i naš mlađi sin.
Pored njih su bila dva kofera.
„Šta se događa?“ pitala sam.
Muž je hladno odgovorio:
„Odlazimo.“
Mlađi sin je počeo plakati.
„Mama, zar stvarno nećeš dati taj novac da mogu da studiram?“
Sjela sam pored njega.
„Dušo, taj novac nije moj. Pripada tvom bratu. Njegov otac mu ga je ostavio.“
Muž je odmah povikao:
„Ali mi smo porodica!“
„Upravo zato neću uzeti novac jednom djetetu da bih ga dala drugom.“
Tada se na vratima pojavio moj stariji sin.
Čuo je cijeli razgovor.
„Mama, koliko novca treba mom bratu?“
„Ne miješaj se. To je tvoje nasljedstvo.“
Ali on je otišao u svoju sobu i vratio se sa starom kovertom.
„Ovo mi je tata ostavio.“
Nisam znala da je imao bilo kakvo pismo.
Otvorio ga je.
Njegov pokojni otac napisao je:
„Ovih 30.000 dolara ostavljam svom sinu za školovanje i početak života. Kada napuni 18 godina, neka sam odluči šta će s njima.“
Stariji sin me pogledao.
„Za nekoliko mjeseci punim 18.“
Muž se nasmiješio misleći da je dobio ono što želi.
Ali sin je nastavio:
„I već znam šta ću uraditi.“
„Daćeš dio bratu?“ pitao je moj muž.
„Ne.“
Muž je problijedio.
„Kako možeš biti toliko sebičan?“
Stariji sin je izvadio još jedan papir iz koverte.
„Zato što mi je tata ostavio još nešto.“
Bio je to dokument o štednom računu.
Na njemu nije bilo 30.000 dolara.
Bilo je 120.000 dolara.
„Odakle ovo?“ pitala sam.
Sin je pokazao posljednju stranicu.
Na računu je kao dodatni korisnik bilo navedeno ime mog sadašnjeg muža.
Okrenula sam se prema njemu.
„Zašto je tvoje ime ovdje?“
Nije odgovarao.
Stariji sin je rekao:
„Zato što 30.000 dolara nije cijelo nasljedstvo. To je samo ono što je ostalo.“
„Šta hoćeš da kažeš?“
Pogledao je mog muža pravo u oči.
„Hoću da kažem da je sa tatinog računa prije nekoliko godina nestalo 90.000 dolara. A sada želim da mi objasniš zašto je novac prebačen na račun koji glasi na tvoje ime.“