Preselio sam se u manji stan. Bio je lijepo namješten, čist i odmah mi se svidio. Gazda – čovjek od nekih šezdesetak godina – djelovao je sasvim normalno, čak i ljubazno.
Prvih nekoliko nedjelja sve je bilo u redu. Plaćao sam kiriju na vrijeme, a gazda bi se povremeno javio samo da pita treba li nešto popraviti.
Ali jedne večeri, dok sam sređivao kupatilo, slučajno sam oborio policu iznad ormarića.
Dok sam vraćao stvari na mjesto, primijetio sam malu rupicu iza ogledala.
Pomjerio sam ga.
Iza njega se nalazila mala kamera povezana tankim kablom koji je ulazio u zid.
Srce mi je počelo lupati kao ludo.
Nisam dirao ništa. Fotografisao sam kameru telefonom i odmah pozvao gazdu.
„Gospodine, pronašao sam kameru iza ogledala u kupatilu. Želite li mi nešto objasniti?“
Nastao je muk.
Nekoliko sekundi nije rekao ni riječ.
A onda je izgovorio nešto zbog čega sam se još više naježio:
„Nemoj je dirati. Dolazim odmah.“
Prekinuo je vezu.
Nisam imao namjeru da ga čekam sam. Pozvao sam prijatelja koji je živio nekoliko ulica dalje i rekao mu šta se dogodilo.
Kada je stigao, zajedno smo pregledali stan.
Pratili smo tanki kabl od kamere.
Ulazio je kroz zid i završavao iza velikog ormara u hodniku.
Pomjerili smo ormar.
Iza njega su bila mala metalna vrata koja ranije uopšte nisam primijetio.
Otvorili smo ih.
Unutra nije bilo nikakvog uređaja za snimanje.
Samo presječeni kablovi.
U tom trenutku neko je pokucao na vrata.
Bio je gazda.
Čim je ušao, pogledao je otvor iza ormara i problijedio.
„Ko vam je rekao da ovo otvarate?“, pitao je.
„Čija je kamera?“, uzvratio sam.
Sjeo je na stolicu i nekoliko trenutaka ćutao.
A onda mi je ispričao nešto što nisam očekivao.
Rekao je da je stan nekoliko godina ranije iznajmljivao drugom čovjeku. Kada se taj stanar odselio, gazda je prilikom renoviranja pronašao nekoliko kablova u zidovima, ali nije znao čemu služe.
„Mislio sam da su od stare instalacije“, rekao je.
„A kamera?“
Odmahnuo je glavom.
Tvrdio je da je nikada ranije nije vidio.
Nisam znao da li da mu vjerujem.
Tada je moj prijatelj primijetio nešto na samoj kameri.
Mala lampica nije svijetlila.
Skinuli smo je pažljivo i vidjeli da je kabl sa zadnje strane već dugo presječen.
Kamera očigledno nije radila.
Ali to nije značilo da nikada nije radila.
Sutradan smo pozvali nadležne i prijavili šta smo pronašli. Nisam želio da nagađam ko ju je postavio niti kada.
Nekoliko dana kasnije odlučio sam da se iselim.
Dok sam pakovao posljednje stvari, gazda mi je donio staru fasciklu sa dokumentima prethodnih stanara.
Među papirima se nalazila fotografija čovjeka koji je u tom stanu živio godinama prije mene.
Okrenuo sam fotografiju.
Na poleđini je bila napisana jedna kratka rečenica:
„Ne pomjeraj ogledalo.“
Tada sam shvatio da možda nikada neću saznati ko je postavio kameru.
Ali jedno sam znao sigurno.
Te noći više nisam ostao u tom stanu ni minut.