„Pa ne mogu ovakav prvi put da upoznam sina! Moram makar da izgledam kao čovjek na prvoj fotografiji s njim.“
Gledala sam ga u nevjerici.
„Meni je pukao vodenjak, a ti razmišljaš kako ćeš izgledati na slici?!“
On se samo nasmijao, uzeo torbu i rekao:
„Dobro, dobro, idemo!“
Do porodilišta smo stigli brzo, ali čim smo ušli, mene su odveli na pregled, a njega ostavili u hodniku. Poslije nekoliko sati rodio se naš sin.
Kada su mu dozvolili da uđe, muž je prišao krevetu, pogledao bebu i odjednom počeo plakati.
Nikada ga takvog nisam vidjela.
Uzeo je sina u naručje i šapnuo:
„Ćao, mali. Tata se čak obrijao zbog tebe.“
Medicinska sestra je prasnula u smijeh, a onda nas fotografisala.
Ta fotografija godinama je stajala u našoj dnevnoj sobi.
Prošlo je osamnaest godina.
Za sinov rođendan izvadili smo stare albume i počeli mu pričati kako je izgledala noć kada se rodio.
Kada sam ispričala dio o očevom brijanju, sin je uzeo fotografiju i dugo je gledao.
Onda je počeo da se smije.
„Tata, ti si se stvarno zbog mene brijao?“
„Jesam!“
Sin mu je pružio fotografiju.
„Onda mi objasni zašto ti je jedna strana lica obrijana, a druga nije?“
Uzela sam sliku i pogledala pažljivije.
Poslije osamnaest godina prvi put sam primijetila — od panike je moj muž zaista obrijao samo polovinu lica!
Svi smo se smijali do suza.
A muž je samo odmahnuo glavom i rekao:
„Eto, sine, sad znaš koliko sam bio spreman za tvoje rođenje!“ 😂