Imam 22 godine i, iskreno, nikada nisam mislila da ću svoju priču pričati nepoznatim ljudima. Dva puta sam ostala trudna neplanirano i oba puta sam odlučila da prekinem trudnoću. Moj ginekolog je znao cijelu moju istoriju i vjerovala sam mu bez ikakvog pitanja.
Kada sam treći put saznala da sam trudna, ponovo sam otišla kod njega. Pregledao me, objasnio proceduru i rekao da će sve biti u redu. Nisam mnogo razmišljala. Bila sam uvjerena da doktor najbolje zna.
Nakon zahvata sam otišla kući, ali već sljedećeg dana počeli su jaki bolovi. U početku sam mislila da je to normalno. Međutim, bol je postajala sve jača, dobila sam temperaturu i osjećala sam da nešto nije kako treba.
Pozvala sam svog ginekologa. Rekao mi je da se odmaram i da će proći. Poslušala sam ga.
Te noći mi je bilo toliko loše da me je majka odvezla u hitnu pomoć.
Doktorica koja me je pregledala odmah je tražila dodatne pretrage. Nakon nekog vremena sjela je pored mene i rekla:
„Dobro je što ste došli večeras. Imate komplikaciju koja mora odmah da se liječi.“
Zaledila sam se.
Pitala sam je da li se to dogodilo zato što mi je ovo bio treći prekid trudnoće. Pogledala me i objasnila da svaki medicinski zahvat može imati komplikacije, ali da nije tačno da se rizik jednostavno automatski povećava sa svakim narednim abortusom na način kako sam ja zamišljala. Mnogo zavisi od metode, zdravstvenog stanja i toga da li je bilo prethodnih komplikacija.
Tada sam prvi put shvatila koliko sam malo zapravo pitala prije nego što sam donosila važne odluke o svom zdravlju.
Provela sam nekoliko dana pod nadzorom i, srećom, oporavila sam se bez trajnih posljedica.
Kada sam kasnije otišla kod svog ginekologa, nisam pravila scenu. Samo sam ga pitala:
„Zašto mi niste detaljnije objasnili moguće komplikacije i na koje simptome moram odmah reagovati?“
Nije imao odgovor koji bi me zadovoljio.
Promijenila sam doktora.
Danas ne krivim jednog čovjeka za sve svoje odluke, ali sam naučila nešto što više nikada neću zaboraviti: kada je zdravlje u pitanju, nije dovoljno samo čuti „biće sve u redu“.
Imam pravo da znam moguće koristi, rizike i alternative prije nego što pristanem na bilo koji zahvat — i pravo da tražim drugo mišljenje kada nisam sigurna.